Салајка није пука географија. Није ни збир улица и бројева. Она је осећај који се задржи у ноздрвама и срцу, попут мириса печене паприке који те прати док пролазиш поред старе капије, или топлоте поздрава комшије који те зове по надимку, не по имену. Ујутру, кад отвориш капију и удахнеш дубоко, не удахнеш ваздух — удахнеш Салајку.
То није крај за привремене. То је крај за упорне, за оне што умеју да ослушкују. За оне што знају да између два корака станеш, подигнеш поглед, и видиш дрво које је ту од пре рата. За оне који знају да петком не мирише само пасуљ, него се с првим испаравањем зачина у лонцу пеку и мекике — онако, хрскаво споља, а меко изнутра, и то не као ручак него као сећање.
Салајка није завод за запошљавање политичких кадрова! Она није остатак прошлости већ њена свесна чуварка. Овде куће имају глас. Оне шапућу, понекад и псују, али памте. Мирис липе из детињства и звук лопте на асфалту говоре више него сви билборди овог света. Тамо где цвеће ниче из рупа у асфалту, где комшија још зове децу да му притисну даљински од капије јер њему руке дрхте, тамо где се викендом пече паприка и петком спрема пасуљ, док се уља цврче, а тесто за мекике тражи да се поново премеси — ту почиње Салајка.
Салајка није само четврт на мапи Новог Сада; она је живи организам, ткиво сачињено од сећања, борбе и наде. Од својих почетака као мочварно подручје насељено земљаним кућицама, постала је уточиште за оне који су тражили нови почетак. Име је добила по жупанији Зала, одакле су се Срби доселили бежећи од прогона, доносећи са собом културу, обичаје и дух заједништва.
Салајка је увек била дом за све – за староседеоце и за оне који су тек дошли. Бити Салајчанин није питање адресе у личној карти, већ стања духа. То је способност да се поздрави комшија, да се помогне у невољи, да се заједно прослави и тугује. Салајка је заједничка кућа свих нас, и као такву морамо је чувати и поштовати.
Добродошли сви нови Салајчани и Салајчанке. Није важно кад сте стигли, већ како се понашате. Ово је место где се прошлост и будућност састају у капи кључале приче, у погледу који разуме, у ћутању које памти. Живети овде значи бити будан, не само за себе, него и за оног ко стоји испред трема и пита треба ли шта из радње.
13 година стега, страха, одузимања смеха и улице стижу до тачке промене. Сада је слобода надомак руку. Не пропусти. Не понови уступак као толико пута до сад.
Само сложно. Само паметно. Против новца, батинаша и свих нуспојава партократије.
Шта је владавина Вучића донела Салајци? Продају парцела за зграде у улицама где им није место, измештање деце из школа, санирање по својој мери, угуравање пријатеља у савете месне заједнице. За све године није средио ни ступак на пешачком.
Хоћемо исто што је урадило удружење Алмаша на Подбари: да куће буду сређене на терет града, не да нам за живот траже план из 1985. године.
Од 1944. па до данас, Салајку сатиру и расељују: у 80-имa су желели да направе индустријску зону, данас зидају зграде кроз прање новца од дроге.
Затвори врата стида. Отвори улице слободе.
Салајка зна. Салајка не заборавља. Салајка се буди.
Skeniranjem QR koda postajete član naše zajednica na Facebook stranici Salajka! „Izvolite! U salonu!“
