Kroz vekove je čovečanstvo robovalo logikama sile, kontrole i eliminacije „drugih“. Ali tek 20. vek je uspeo da industrijalizuje smrt. Dok su koncentracioni logori služili za rad, prevaspitavanje ili političko suzbijanje, logori smrti nisu ostavljali takvu dilemu – njihova jedina svrha bila je fizičko istrebljenje ljudi.
U nastavku sam nabrojao sve poznate logore smrti u istoriji, prema savremenim istorijskim standardima i dokazima.
Nacistička Nemačka (1941–1945)
Nacistički režim je stvorio sistematsku mrežu smrti, ali se samo šest logora smatra pravim logorima istrebljenja, u okviru plana Aktion Reinhardt i šireg plana "Konačnog rešenja".
Zvanični logori smrti:
Auschwitz-Birkenau
– Više od 1,1 miliona žrtava (pretežno Jevreji).
– Gasne komore, krematorijumi, eksperimenti, industrijalizovano ubijanje.
Treblinka
– Oko 870.000 ubijenih u svega 13 meseci.
– Jedan od najefikasnijih centara smrti, bez ijednog preživelog deteta.
Belzec
– Preko 600.000 žrtava, gotovo svi Jevreji iz Galicije i jugoistočne Poljske.
– Retko se pominje jer je gotovo bez preživelih svedoka.
Sobibor
– Oko 250.000 žrtava.
– Poznat po organizovanom ustanku zatvorenika oktobra 1943.
Chelmno (Kulmhof)
– Oko 150.000 ubijenih mobilnim gasnim komorama (kamioni).
Majdanek
– Iako kombinovani logor, imalo je infrastrukturu za istrebljenje: 80.000+ žrtava, uključujući gasne komore i krematorijume.
🔸 Ovi logori su imali industrijski pristup ubistvu, vođeni administracijom, vremenskom efikasnošću i tehničkom „racionalnošću“.
🔸 Žrtve: Jevreji, Romi, Sloveni, politički zatvorenici, bolesni, deca, žene, starci.
Nezavisna Država Hrvatska (NDH) – 1941–1945
Ustaški režim NDH je samostalno, bez nemačkog nadzora, sproveo genocidne programe nad Srbima, Jevrejima i Romima. Neki logori su nadmašili naciste po brutalnosti i odsustvu bilo kakve tehnologije – umiralo se sečivom, glađu, žeđu, pesnicama.
Logori smrti NDH:
Jasenovac
– Preko 150.000 ubijenih, uključujući i 11.000 dece.
– Simbol brutalnosti, bez gasnih komora, ali sa ručnim alatima smrti (maljevi, noževi, testerisanje živih ljudi).
– Žrtve: Srbi, Jevreji, Romi, antifašisti, komunisti, žene, deca.
Stara Gradiška
– Oko 10.000–15.000 žrtava, posebno žena i dece.
– Poseban deo Jasenovačkog kompleksa – jezivo mesto ženskih patnji i ubistava.
🔸 NDH je jedina država u Evropi koja je imala logore smrti za decu.
🔸 Ubistva su često izvođena ručno, što je dodatno povećalo psihološku brutalnost.
Postoje logori u istoriji čovečanstva koji nisu bili posledica rata, niti nužnost represije. Nisu bili ni mesta prevaspitavanja, ni objekti prinudnog rada. Bili su – fabrike smrti. Projektovani, izgrađeni i vođeni s jedinom svrhom: da pretvore čoveka u pepeo. Da pretvore dušu u broj. Da pretvore ime u prazninu.
U tom jezivom sistemu neljudskosti, nacistička Nemačka i Nezavisna Država Hrvatska zauzimaju izdvojeno mesto u istoriji. To nisu bile samo države koje su ubijale – to su bile države koje su postojale da bi ubijale. Sa planom, logistikom, budžetom i birokratijom smrti.
Auschwitz, Treblinka, Belzec, Sobibor, Chelmno, Majdanek… Ime po ime, logor po logor, kilometri železnice vodili su u bezdan. Tu nije bilo suđenja. Tu nije bilo krivice. Samo ulaz – i dimnjak. Industrijalizovano uništenje ljudske vrste po rasnoj osnovi.
A na Balkanu, bez pomoći nemačkih inženjera, bez gasnih komora i sofisticiranih planova – NDH je stvorila logore u kojima su Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti klani ručno, mučeni do smrti. Deca su bacana u reke. Žene su silovane pa masakrirane. U Jasenovcu se nije trošila hemija – trošilo se srce, da bi se učinilo nešto što zdrav um ne može ni da pomisli.
NDH je jedina država Evrope koja je organizovala logor smrti za decu. Jedina. I to nije tema debate – to je sramni istorijski činjenik koji mnogi danas pokušavaju da precrtaju, relativizuju, rebrendiraju u „složene okolnosti rata“. Ne. To nije bila složenost. To je bila svesna odluka da se drugi zbrišu.
I zato ne stavljajmo sve logore u isti koš. Nisu svi zatvori isti. Nisu svi ratovi isti. Nisu ni svi zločini zločini – neki su metafizički ponori. Tu više nije u pitanju zakon, pravda, pa ni osveta. U pitanju je moralno pamćenje.
Zato: ne zaboravljajmo. Ne zbog prošlosti. Već zbog budućnosti. Jer društvo koje zaboravlja Jasenovac i Auschwitz nije društvo – to je samo čekaonica za sledeći logor.
Tamo gde je smrt bila plan, a život greška…
NDH je jedina država Evrope koja je organizovala logor smrti za decu. Jedina. I to nije tema debate – to je sramni istorijski činjenik koji mnogi danas pokušavaju da precrtaju, relativizuju, rebrendiraju u „složene okolnosti rata“. Ne. To nije bila složenost. To je bila svesna odluka da se drugi zbrišu.
