P.D.V. – Poreklo Diktatorske Vlasti
Kad laž postane identitet,
a identitet postane politika,
ostaje ti samo da izmisliš novi narod -
jedan koji ne zna da čita,
ali zna da tapše.
Bega bez Ega
Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Категорија 📖 Proza
Ovde reči nisu pod kontrolom – samo ih puštamo da odu gde god moraju.
Proza na ovom mestu nije žanr, nego prostor – slobodan, razuđen, ličan. Ovde stanu kratke priče, eseji, dnevnički zapisi, pisma koja nikad nisu poslata, delovi romana u nastajanju i rečenice koje tek traže svoje mesto. Ne pišem da bih bio pisac, već da bih ostao živ. Ako naiđeš na nedovršenu misao, ne brini – možda još nije stigla gde treba. A možda nikad ni neće. I to je u redu.
Otac Trodonije i rajski tamjan
Crkva je bila puna. Vernici nasmejani, neki sa suzama u očima, neki suzdržavaju smeh, a hor – hor je pevao kao da je Bob Marli postao dirigent, pa su psalmi dobili ritam koji je terao nogu da se pomeri, makar i u cipeli koja je videla tri generacije. Čak se i stari ikonostas, izrezbaren rukom slepog majstora, činio da igra svetlosnu igru sa svecima, kao da su i oni, posle vekova ozbiljnosti, odlučili da se malo opuste.
Up In Smoke
Te reči me preseku.
Kao nož kroz staro meso.
U grudima se pojavi bol.
Ne oštar.
Ne nagao.
Već spor.
Uporan.
Kao rđa koja jede metal.
Dim se diže prema plafonu.
Vije se.
Uvija.
Pravi spirale kao zmija koja traži izlaz iz zatvora.
Milosrdni anđeo na prozoru Vučićeve prve nekretnine
Lična priča o bombardovanju 1999. godine, rušenju mostova u Novom Sadu, civilnim žrtvama, Košarama i sećanju na vreme kada su ljudi ginuli dok su drugi sticali - svedočanstvo o ratu koji je promenio živote i poverenje u vrednosti sveta.
Sveti Petar i prevareni muž
Jedan muškarac se vratio kući ranije s posla i zatekao ženu kako užurbano presvlači posteljinu. Primetio je da se njen izraz lica promenio kad ga je videla i da se ponaša prilično čudno.
Čovek koji vodi svoj mrak
I kad se sve sabere, kad se skinu slojevi ponosa, straha i glume, ostane samo jedno pitanje: da li si uspeo da nadvladaš sebe bar za širinu dlana? Ako jesi, onda si već pobedio sve što je pokušalo da te pojede. Svet ne čuva dobrota, svet čuva čovek koji je dovoljno hrabar da svoj mrak drži na svetlu, da ga prizna i da ga svaki dan ponovo savladava. To je jedina pobeda koja se računa — i jedina sloboda koja zaista vredi.
Jimi Hendrix, Clapton i Cream – Priča koja je promenila istoriju gitare
Hendrix nije želeo da impresionira — samo je bio ono što jeste. Čista sila. Gitara kao krilo, zvuk kao element, muzika kao stanje svesti.
I zato ta priča živi do danas: to nije mit, niti legenda. To je trenutak kada je jedan čovek promenio samu fiziku sviranja gitare, dok je bend Cream, na vrhuncu moći, gledao kako se rađa nova era.
To je Hendrix – čovek koji nije svirao muziku, već je oslobađao nešto što drugi nisu mogli ni da zamisle.
Samotno drvo – zen priča
Miris je bio blag, ukus jednostavan, ali posle prvog zalogaja osetio je nešto što je zaboravio: da svet nije uvek protiv njega.
Da postoje stvari koje daju, iako ništa ne traže.
Kad je ustao i pošao dalje, drvo mu se nije zahvalilo.
Ne uklapam se u nameštaj
I kada je došao trenutak da prestaneš da se savijaš, da ponovo zauzmeš punu visinu, punu širinu, punu dimenziju svoje misli — svet koji te je voleo samo u sklopljenoj verziji, nije znao šta da radi sa tobom.
Inicijacija 1984
Nisam više bio isti. Postao sam portal, prijemnik, odašiljač. Nešto u meni se pomerilo i nikada se više nije vratilo nazad. Bio sam ja — ali drugačiji ja. I da toga nije bilo, verovatno bih i dalje bio ja, ali ne onaj koji sada piše. Ne onaj koji sada sluša tišinu dok ispod nje pulsira nešto dublje.
