Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Mi propuštamo istorijsku priliku!!!
Propuštamo je svakim danom ćutanja, svakim lajkom umesto dela, svakim „nisam politički nastrojen“ dok ti sistem jede komšiju. Jer da smo hteli do sada bismo već imali:
– slobodne medije,
– izmenjen izborni zakon,
– kamere na biračkim mestima i odgovorne institucije,
– jedinstven front protiv diktature, a ne jedan protiv drugog dok nam se zemlja ruši u tišini.
Psiholozi kažu da poverenje dolazi instinktivno – verujemo po defaultu, dok nas iskustvo ne nauči drugačije. Ali jednom kad se most sruši, teško ga je obnoviti. Kao kad dete koje je jednom ispustilo balon više nikada ne pušta kanap bez stegnute šake.
Možda nebo nema ljubimaca. Ali ova pariska bašta ima jednu Tajnu. I ona zna – možda i bolje od mene – da se ljubav čuva ne rečima, već prisustvom. Ne vikom, već šaptom. Ne zauvek, već sada.
U nedostatku konkretnih informacija o autoru kolekcije, ostaje pitanje: da li je ova "modna revolucija" zaista umetnički izraz ili još jedan pokušaj režima da skrene pažnju sa stvarnih problema i pacifikuje bunt umesto da obuzda inflaciju koja nam jede ionake bedne plate?
Jer živi se i s gorčinom,
kao što si nekad s osmehom živeo.
Bez aplauza, bez ruku koje plješću,
ali s nogama koje te još nose.
I svaki put kad zaboraviš
zašto ideš dalje,
seti se samo:
Samoća ne grli, al' ostaje kad svi odu...
Salajka neće da ćuti, ali...
Neće ni da klima glavom bez pitanja!
Све до пре три и по године, Москва је одлагала неизбежну одлуку. Није мало у Русији оних који би је одложили и сада. Али, на жалост или на срећу, то не бива. Русија данас напросто мора да спаси себе тако што ће, као и 1945, да уништи непријатеља.
Ne sanjam više pobede nad drugima.
Sad mi je dovoljno što dišem bez kajanja.
Ožiljci su mi najlepši ukrasi.
Opet sam taj čovek što se diže…
Zavrni rukave – i na izborima.
Jer nema boljeg plana od čestitih ljudi sa planom.
Salajka više ne ćuti!
I kad odeš, ostaviš vrata poluotvorena,
ne iz navike, već iz sigurnosti.
Jer znaš da se vraćam,
uvek istim dodirom,
mirno, kao da znaš gde pripadam…