Na današnji dan rođen je Nikola Tesla – čovek koji je čovečanstvu ponudio zvezde, a zauzvrat dobio senku. Nije tražio bogatstvo, već proboj. Nije želeo slavu, već rešenja. Nije gledao kako da kapitalizuje znanje, već kako da ga pokloni. U svetu gladnom profita, on je sanjao svetlo koje ne košta, energiju koja ne zna za kablove, i znanje koje ne traži vlasništvo.
Tesla je mogao biti najbogatiji čovek sveta. Umesto toga, postao je najsiromašniji genije koga je svet ikada zadužio. Dok su njegovi savremenici punili banke i istorijske knjige, on je punio patente – koje su mu drugi prisvajali. Radio? Ukraden. Bežični prenos? Prisvojen. Nobelova nagrada? Nikad mu nije dodeljena – jer nije bilo mesta za onoga koji je odbio da igra po pravilima profita.
Kada je pokušao da izgradi Wardenclyffe Tower, toranj koji bi bežično slao besplatnu energiju celom svetu, J. P. Morgan mu je prvo dao novac – a onda ga povukao, shvativši da se na besplatnom ne može zaraditi. Kapitalizam ne podnosi ono što ne može naplatiti. Tesla je bio u sukobu sa samim temeljem sistema: davao je ono što bi sistem da proda.
Njegov život bio je žrtva. Nije imao porodicu. Nije imao dom. Izuzev jedne hotelske sobe. U njoj je i umro – siromašan, zaboravljen, okružen golubovima i neplaćenim računima, dok su njegovi rukopisi, nakon smrti, konfiskovani i sklonjeni od javnosti. Čovek koji je hteo svetlo za sve, ugašen je u mraku institucionalnog zaborava.
Ipak, njegove ideje nisu umrle. Danas, kad govorimo o obnovljivoj energiji, bežičnom prenosu, o elektromobilima i slobodi informacija – govorimo njegovim jezikom. Danas, kada Elon Musk daje Teslino ime automobilu, kada ceo svet brine o „besplatnoj“ energiji i održivosti, sve to zvuči kao jeka onoga što je Tesla govorio pre više od jednog veka.
On je govorio da je 'nauka samo perverzija ako joj se ne pridruži duhovna svrha'. A ta svrha je, za njega, bila oslobađanje čovečanstva – od mraka, od eksploatacije, od oskudice.
Ali svet nije želeo da bude oslobođen. Kapital ne voli spasioce. On voli potrošače.
Tesla je umro bez dinara, ali i bez mržnje. Verovao je da će jednog dana čovečanstvo biti dostojno njegovih otkrića.
Pitanje je – jesmo li konačno spremni da živimo u svetu koji je Tesla želeo da nam pokloni?
Jer ako još uvek plaćamo struju, možda nismo ni blizu.
Tesla nije bio samo naučnik. Bio je vizionar u vremenu industrijalaca, pesnik među inženjerima, prorok u dobu profita. Njegov um nije pripadao samo epohi, nego ideji budućnosti u kojoj bi energija bila besplatna, znanje dostupno, a tehnologija sredstvo oslobođenja – ne porobljavanja. On nije želeo da se takmiči u tržišnoj areni. Nije pravio patente da bi prodavao, već da bi oslobađao. Njegove mašine nisu bile napravljene da štede novac, već da štede ljude.
U svetu u kojem je nauka postajala roba, Tesla je zadržao veru u njenu uzvišenu svrhu. Verovao je da će bežični prenos energije omogućiti razvoj i najzabačenijih krajeva sveta. Verovao je da će ukidanje energetskih monopola ukinuti i mnoge nejednakosti. Da će slobodan pristup znanju, svetlu i informaciji srušiti razlike među ljudima koje su vekovima građene na osnovu pristupa moći i resursima.
Njegovi snovi bili su anti-sistemski jer su sistem činili suvišnim. Zamislimo svet u kojem se ne moraš roditi bogat da bi imao svetlo, grejanje, pristup znanju. Svet bez energetskih računa, bez infrastrukturalnih ograničenja, bez centara moći koji odlučuju ko može, a ko ne. To je ono što je Tesla pokušao da stvori.
Ali svet u kojem kapital upravlja napretkom nije imao mesta za takvu jednakost. Komercijalizacija nauke stvorila je čitave industrije koje ne funkcionišu bez naplate – a Tesla je predstavljao direktnu pretnju tom modelu. Njegov rad nije imao cenu, jer je bio neprocenjiv. A u svetu gde se sve meri u novcu – ono što ne možeš da prodaš, moraš da zatreš.
Tesla nije poražen neuspehom, nego sistemom koji ne priznaje altruizam kao vrednost. Njegov život je, stoga, svedočanstvo jedne velike istine: da najvrednije ideje često ne postaju realnost ne zato što su nemoguće – već zato što su neisplative.
Danas, u vremenu klimatskih pretnji, energetskih kriza i digitalne zavisnosti, svet se tiho i sporo vraća Tesli. Ali to nije slučajno. To je zato što, uprkos svemu, Tesla nikada nije bio samo ime iz udžbenika. On je temelj jedne alternative. Dokle god postoji ideja da znanje i energija pripadaju svima – Tesla je živ.
I možda, jednog dana, kada se probudimo u svetu bez računa, ali sa svetlom – shvatićemo da smo zakasnili sto godina da budemo ljudi dostojni Tesle.
Zovem se Slobodan Begojev, ali većina me zna kao Begu. Rođen sam krajem decembra ’73, tačno u 1:15 iza ponoći, u Novom Sadu, na korak od Salajke, gde su svinje rovarile dvorišta, a Balašević još bio „mali od komšiluka“. Odrastao sam između kafana, knjiga i šamara života – u zemlji koje više nema, u vremenu koje ne zaboravlja.
Završio sam ekonomiju, a potom specijalizovao elektronsko poslovanje. Radio sam sve – od novinarstva do rukovodećih pozicija, a onda rešio da budem slobodan. I sloboda, ta najskuplja valuta, dovela me do pisanja ovog bloga.
Pisao sam pre nego što sam znao da pišem – rime, misli, istine koje bole i koje se ne uče u školi. Prošao sam preko 2000 knjiga pre nego što sam naučio da živim s ljudima. Ljubav me oblikovala, razočaranja mi oštrila pero, a ćerke dale snagu da ostanem čovek.
Bega bez Ega je moje mesto istine. Mesto gde se ne folira. Gde nostalgija ima ukus domaće rakije, a reči još imaju težinu. Ovde pišem o svemu što boli, inspiriše i ne da čoveku da zaspi miran – jer jedino iz nemira rađa se nešto vredno.
