Ko te ima, taj te cima…
„Kad ljubav ne možeš rešiti srcem – pokušaj kredom.
Ja pokuš'o. Sad gledam ovu tablu i sve mi izgleda kao ljubavni derivat bez definicije.
A rezultat? Negde između ∞ i WTF.“
Bega bez Ega
Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Ознака ljubav
Pesma o nama koje ne poznajemo
Sada, kada te više nema,
i da si tu — ne bi znala gde da legneš.
Praznina je naš najbolji položaj.
Jer sad ne moramo da glumimo ljude.
A ako te ikad set povede ka meni —
znaj, ja sam ostao tamo, u tvom mraku.
Jer sam bio tamo gde ti sebe skrivaš.
Kad telo laže, a srce ćuti…
Ako neko nikada ne pita kako si – da li to zovemo ljubavlju? Ako neko ne zna kad ti srce kuca brže – da li to zovemo bliskošću? Ako se seks više ne događa, a želja ne gori – da li se još uvek zovemo parom, ili samo mirovnim ugovorom?
Jer možda ostajemo zbog straha. Straha od samoće, siromaštva, pogleda komšiluka, suđenja rodbine. Možda ostajemo jer smo se navikli na to da ništa ne osećamo, pa se plašimo osećaja. Možda ostajemo jer ne znamo kako da počnemo ponovo.
Razobličavanje opsene
Brak nije dokaz zrelosti. Brak je okruženje u kom zrelost može da se dogodi – ali i da zauvek izostane. Zreo nisi kad te nazovu mužem. Zreo si kad žena pored tebe može da diše. Kad ne mora da glumi ni sreću ni zahvalnost. Kad ne mora da hoda po prstima oko tvog ega. Zreo si kad znaš da nisi centar sveta, već deo nečijeg života – i da to zahteva rad, a ne samo prisustvo.
Ti si…
Ako me pronađeš, ne zovi po imenu.
Ja sam ono što je ćutalo s tobom.
Ja sam vetar kroz tvoju kosu što luta.
Ti si izgubljena polovina mog daha...
Žudim, dakle postojim…
Život kao slagalica bez završne slike,
jer nikad nije bila ni nacrtana.
Kupujemo vreme za valute pažnje,
prodajemo snove za priznanje koje hladi.
A dan kad sve postigneš – najtiši je dan.
Tišina tada ima težinu čitavog univerzuma...
Jer žudnja uvek ostaje gladna...
Ženama…
Pokazalo ti je sve: ožiljke, snove, krugove pod očima
i ženu koja je preživela sve svoje pogrešne izbore
Nisi dobila ono što si tražila
Ali si prestala da tražiš, jer si shvatila
Ljubav nisi pronašla — ti si od nje nastala
Zahtev za prijateljstvo
Kraj je uvek isti.
Neko klikne „remove friend“.
Ali negde, u folderu „arhivirane poruke“, ostane trag:
jedan dopamin viška i jedna istina koju nismo umeli da izgovorimo — jer smo oboje tačno znali zašto je zahtev poslat...
Zar ne?!
Kao da znaš gde pripadam
I kad odeš, ostaviš vrata poluotvorena,
ne iz navike, već iz sigurnosti.
Jer znaš da se vraćam,
uvek istim dodirom,
mirno, kao da znaš gde pripadam…