Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Paradoks neutralnosti je što, ako je stvarna, košta. Košta opreme, košta doktrina, košta kadra i vremena. Ako jeftiniš, dobiješ „neutralnost“ bez zuba i prinuđen si da pozajmljuješ tuđe. To i radimo: iz jedne ruke kupujemo mir sa „ne diraj me“ retorikom, a drugom rukom potpisujemo standarde i proceduraše koji će nas učiniti poslušnima sistemu čije odluke, formalno, ne donosimo.
Та истрајност је народна и народска, не Вучићева. Напротив, велеиздајник је колонијални слуга у политичком, интелектуалном и психолошком смислу. То би ваљало да имају на уму и студенти, и званична Москва.
Ili kako su nas opet navukli da verujemo u promene dok su štimovali rasvetu Svi glumimo, ali režiseri ostaju istiU Srbiji se istorija ne uči. Ovde se ona preživljava, u ponavljajućem krugu pakla, između kafanske pameti, tabloida i rijalitija. Studentski…
Ove rečenice pišem ne kao optužbu, već kao opelo. Jer istina, kao i pobeda, pripada onima koji su je platili. A ne onima koji danas pišu njen predgovor.