JAPAJAKANIJE
U meni se prepiru
iskustvo koje ćuti
i rana koja govori.
Ako sam stvoren
po Božijem liku,
zar nisam nasledio
i njegov razdor?
Njegovo svevideće oko
i slepilo za ljubav?
Bega bez Ega
Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Ознака poezija
Kao da znaš gde pripadam
I kad odeš, ostaviš vrata poluotvorena,
ne iz navike, već iz sigurnosti.
Jer znaš da se vraćam,
uvek istim dodirom,
mirno, kao da znaš gde pripadam…
A ja sam mislilio…
Govorile su mi usnei rukei kože,da je svet slobodanda se ljubav množi,da se čovek ne rađa da pripada jednom.A ja sam mislio da znam…Vetrovi su nosili dahove po poljima,lisnate senke igrale su po zidovima,ljuljao sam se među rukama što ne…