Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
I naposletku – BUM! Ne kao apokalipsa. Već kao osvešćenje. Kao trenutak kada neko, bilo ko, kaže: "Dosta." Ne zbog morala, nego jer više ne može da diše. Jer istina postaje jedini oblik samoodbrane.
Zato ne smemo ići bez plana. Potrebna je privremena, stručna, nacionalna vlada. Potrebna je dogovorena tranzicija. Potrebno je da se jednom u životu prestane sa strančarenjem i počne sa odgovornošću.
Vučić ovom izjavom ne samo da krši ustavne garancije bezbednosti i jednakosti, već direktno sugeriše moć stranke da preuzme funkciju represivnog aparata. To nije samo zloupotreba političke moći – to je obesmišljavanje Ustava.
Zato, veseli se srpski rode,
bliži se kraj sistema:
Ćacilend u očin ode,
a sad` se i Vučić sprema,
to nije dilema...
Ili kako su nas opet navukli da verujemo u promene dok su štimovali rasvetu Svi glumimo, ali režiseri ostaju istiU Srbiji se istorija ne uči. Ovde se ona preživljava, u ponavljajućem krugu pakla, između kafanske pameti, tabloida i rijalitija. Studentski…
Mi propuštamo istorijsku priliku!!!
Propuštamo je svakim danom ćutanja, svakim lajkom umesto dela, svakim „nisam politički nastrojen“ dok ti sistem jede komšiju. Jer da smo hteli do sada bismo već imali:
– slobodne medije,
– izmenjen izborni zakon,
– kamere na biračkim mestima i odgovorne institucije,
– jedinstven front protiv diktature, a ne jedan protiv drugog dok nam se zemlja ruši u tišini.
Salajka neće da ćuti, ali...
Neće ni da klima glavom bez pitanja!
Салајка није ничије двориште. Није ничија прћија. Салајка је наш дом. А дом се не препушта другима – дом се чува. Дом се брани. Дом се воли.
Ako studenti stanu, sistem će se vratiti u normalu, a normalno je ono protiv čega su krenuli. Opozicija neće biti taj faktor promene – ako narod stane, igra je gotova.
Кажу да је демократија у Србији као пасуљ из народне кухиње: можеш да га гледаш, али не мораш баш да верујеш да је заиста појео све што му припада. Кад човек све ово посматра трезвено, без страначке лупе и без…