Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Zato ću ja svoj `leb, slaninu i lukac pojesti kod kuće. Bez pozivnice, bez trake, bez laži. Bolje skroman doručak sa komšijom nego „Ćacilend doručak“ sa gazdom. A za kraj, da ostane zapisano starinski i precizno: Što kuma donela, kuma u guzici i odnela!
Ovo je priprema za izbore.
Predstava za sirotinju.
Još jedna obmana režima pod maskom „kulture“.
Ako se slažemo da nam je dosta obmana — onda hajde da ih razočaramo odsustvom.
Neka jedu sami svoj doručak.
Narod više ne mora.
Vučić danas samo krpi sito i rešeto. Dok se vlast hvali privremenim potezima, građani plaćaju skuplju struju, gorivo i hranu. Jedini izlaz je sistemski pristup – država koja planski ulaže i štiti građane, a ne politička improvizacija koja se raspada čim prođe jedan mesec.
Та истрајност је народна и народска, не Вучићева. Напротив, велеиздајник је колонијални слуга у политичком, интелектуалном и психолошком смислу. То би ваљало да имају на уму и студенти, и званична Москва.
Вучићева диктатура у Србији улази у своју крајњу фазу. Сваког дана све је очигледније да институције више не постоје, да закони важе само за немоћне, а да се државни апарат претворио у оружје једне партије и једног човека. Полиција је…
I naposletku – BUM! Ne kao apokalipsa. Već kao osvešćenje. Kao trenutak kada neko, bilo ko, kaže: "Dosta." Ne zbog morala, nego jer više ne može da diše. Jer istina postaje jedini oblik samoodbrane.
Zato ne smemo ići bez plana. Potrebna je privremena, stručna, nacionalna vlada. Potrebna je dogovorena tranzicija. Potrebno je da se jednom u životu prestane sa strančarenjem i počne sa odgovornošću.
Vučić ovom izjavom ne samo da krši ustavne garancije bezbednosti i jednakosti, već direktno sugeriše moć stranke da preuzme funkciju represivnog aparata. To nije samo zloupotreba političke moći – to je obesmišljavanje Ustava.
Zato, veseli se srpski rode,
bliži se kraj sistema:
Ćacilend u očin ode,
a sad` se i Vučić sprema,
to nije dilema...
Ili kako su nas opet navukli da verujemo u promene dok su štimovali rasvetu Svi glumimo, ali režiseri ostaju istiU Srbiji se istorija ne uči. Ovde se ona preživljava, u ponavljajućem krugu pakla, između kafanske pameti, tabloida i rijalitija. Studentski…
