Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Srpski periodni sistem možda nije priznat u nauci, ali se svakodnevno dešava u kafani, Skupštini, javnim preduzećima i komentarima ispod objava. Dok drugi eksperimentišu sa kvantnim kompjuterima, mi još nismo rešili kako da neutrališemo Botanijum u Skupštinijumu.
I naposletku – BUM! Ne kao apokalipsa. Već kao osvešćenje. Kao trenutak kada neko, bilo ko, kaže: "Dosta." Ne zbog morala, nego jer više ne može da diše. Jer istina postaje jedini oblik samoodbrane.
Kada si poslednji put rekao: „Neću to da kupim jer mi ne treba“?
Kada si ugasio telefon na 24h?
Kada si sumnjao u ono što svi veruju?
Mi smo generacija koja gugla „kako da budem srećan“, dok u pozadini aplikacije preslušavaju naš očaj i nude ga kao targetiranu reklamu. Submisivnost je postala lifestyle. Ne talasaj. Ćuti. Smej se. Plati na rate. Sloboda? Sloboda je postala rezervisana za one koji imaju vremena da o njoj misle.
Mi ostali – radimo, kupujemo i ćutimo.
Zato ne smemo ići bez plana. Potrebna je privremena, stručna, nacionalna vlada. Potrebna je dogovorena tranzicija. Potrebno je da se jednom u životu prestane sa strančarenjem i počne sa odgovornošću.
Vučić ovom izjavom ne samo da krši ustavne garancije bezbednosti i jednakosti, već direktno sugeriše moć stranke da preuzme funkciju represivnog aparata. To nije samo zloupotreba političke moći – to je obesmišljavanje Ustava.
Kad me zaborave, pisaće da sam bio lud –
jer samo lud beži iz kola koje vozi ka ambisu.
Al' ja sam znao: biti normalan danas
znači izdati ono što te čini čovekom.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu...
Salajka je srce grada Novog Sada, grada kojeg su Salajčani gradili i grade. Mnogo reči bilo bi potrošeno da se napiše o tome koliko su Salajčani uradili i izgradili i koliko je Salajka vredna ovom našem gradu. Tradicija je identitet jednog naroda, a čuvajući nju, čuvamo i sami sebe.
Ili kako su nas opet navukli da verujemo u promene dok su štimovali rasvetu Svi glumimo, ali režiseri ostaju istiU Srbiji se istorija ne uči. Ovde se ona preživljava, u ponavljajućem krugu pakla, između kafanske pameti, tabloida i rijalitija. Studentski…
Mi propuštamo istorijsku priliku!!!
Propuštamo je svakim danom ćutanja, svakim lajkom umesto dela, svakim „nisam politički nastrojen“ dok ti sistem jede komšiju. Jer da smo hteli do sada bismo već imali:
– slobodne medije,
– izmenjen izborni zakon,
– kamere na biračkim mestima i odgovorne institucije,
– jedinstven front protiv diktature, a ne jedan protiv drugog dok nam se zemlja ruši u tišini.
Salajka neće da ćuti, ali...
Neće ni da klima glavom bez pitanja!