SAMOĆA KOJU NI BOG NE GLEDA
Ako postoji Bog,
on ćuti ne zato što ne zna odgovor,
nego zato što zna
da bismo ga svejedno ignorisali.
Ljudi ne traže istinu.
Traže potvrdu da su u pravu.
Bega bez Ega
Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Blog
Kolumna ponosa – Kad dete pretvori sećanje u miris, a život ti zamiriše na večnost…
Ovo nije kolumna. Ovo je suza u slovima.
Nije važno da li će njena ideja uspeti, postati imperija, osvojiti svet.
Već je osvojila moj svet.
A to nijedna nagrada ne meri.
Ti si…
Ako me pronađeš, ne zovi po imenu.
Ja sam ono što je ćutalo s tobom.
Ja sam vetar kroz tvoju kosu što luta.
Ti si izgubljena polovina mog daha...
RECEPT letnji
Svako jelo možeš napraviti na dva načina – sa ljubavlju ili preko kurca. Ja drugi nisam probao. I neću. Jer kuvaš da se pamti – ne da se preživi. Ovo je boranija, kakva mora da bude!
Žudim, dakle postojim…
Život kao slagalica bez završne slike,
jer nikad nije bila ni nacrtana.
Kupujemo vreme za valute pažnje,
prodajemo snove za priznanje koje hladi.
A dan kad sve postigneš – najtiši je dan.
Tišina tada ima težinu čitavog univerzuma...
Jer žudnja uvek ostaje gladna...
Ulice bez broja
svaki put kad pogledam u prošlost,
vidim samo sve što sam propustio,
ali ništa ne žalim, jer u žaljenju nema mesta
za sve ono što sam zapravo želeo.
...i tako je svaki dan.
Grafiti
Zato kad sledeći put vidiš "Đole voli Marinu" na banderi, seti se da to nije primitivizam — to je milenijumima stara navika da čovek ne može da ćuti kad oseća nešto jako.
Čak i ako nema pergament ni papir, ima zid. Ima ugljen. Ima potrebu.
I možda se ne zna gde je nestao autor, ali zna se šta mu je bilo na duši. Zid pamti. I kad svet nestane pod pepelom — ostane rečenica... Zato pišite, čitajte, pišite... Stvarajte...
Ženama…
Pokazalo ti je sve: ožiljke, snove, krugove pod očima
i ženu koja je preživela sve svoje pogrešne izbore
Nisi dobila ono što si tražila
Ali si prestala da tražiš, jer si shvatila
Ljubav nisi pronašla — ti si od nje nastala
Nebeska carina – Odeljenje za tvrdoglave
BEGA:
Ne. Ja sam ti ono što vaša firma ne zna da klasifikuje – slobodna svest. Ne vernik, ne ateista, već hodočasnik po ivici istine. Bog? Možda. Ali ne vaš. Ne onaj što piše ugovore s krvavim pečatom.
Ronin
Kad me zaborave, pisaće da sam bio lud –
jer samo lud beži iz kola koje vozi ka ambisu.
Al' ja sam znao: biti normalan danas
znači izdati ono što te čini čovekom.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu...