Ćacilend je pao
Zato, veseli se srpski rode,
bliži se kraj sistema:
Ćacilend u očin ode,
a sad` se i Vučić sprema,
to nije dilema...
Bega bez Ega
Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Blog
Razobličavanje opsene
Brak nije dokaz zrelosti. Brak je okruženje u kom zrelost može da se dogodi – ali i da zauvek izostane. Zreo nisi kad te nazovu mužem. Zreo si kad žena pored tebe može da diše. Kad ne mora da glumi ni sreću ni zahvalnost. Kad ne mora da hoda po prstima oko tvog ega. Zreo si kad znaš da nisi centar sveta, već deo nečijeg života – i da to zahteva rad, a ne samo prisustvo.
Tamo gde je smrt bila plan, a život greška…
NDH je jedina država Evrope koja je organizovala logor smrti za decu. Jedina. I to nije tema debate – to je sramni istorijski činjenik koji mnogi danas pokušavaju da precrtaju, relativizuju, rebrendiraju u „složene okolnosti rata“. Ne. To nije bila složenost. To je bila svesna odluka da se drugi zbrišu.
SAMOĆA KOJU NI BOG NE GLEDA
Ako postoji Bog,
on ćuti ne zato što ne zna odgovor,
nego zato što zna
da bismo ga svejedno ignorisali.
Ljudi ne traže istinu.
Traže potvrdu da su u pravu.
Kolumna ponosa – Kad dete pretvori sećanje u miris, a život ti zamiriše na večnost…
Ovo nije kolumna. Ovo je suza u slovima.
Nije važno da li će njena ideja uspeti, postati imperija, osvojiti svet.
Već je osvojila moj svet.
A to nijedna nagrada ne meri.
Ti si…
Ako me pronađeš, ne zovi po imenu.
Ja sam ono što je ćutalo s tobom.
Ja sam vetar kroz tvoju kosu što luta.
Ti si izgubljena polovina mog daha...
RECEPT letnji
Svako jelo možeš napraviti na dva načina – sa ljubavlju ili preko kurca. Ja drugi nisam probao. I neću. Jer kuvaš da se pamti – ne da se preživi. Ovo je boranija, kakva mora da bude!
Žudim, dakle postojim…
Život kao slagalica bez završne slike,
jer nikad nije bila ni nacrtana.
Kupujemo vreme za valute pažnje,
prodajemo snove za priznanje koje hladi.
A dan kad sve postigneš – najtiši je dan.
Tišina tada ima težinu čitavog univerzuma...
Jer žudnja uvek ostaje gladna...
Ulice bez broja
svaki put kad pogledam u prošlost,
vidim samo sve što sam propustio,
ali ništa ne žalim, jer u žaljenju nema mesta
za sve ono što sam zapravo želeo.
...i tako je svaki dan.
Grafiti
Zato kad sledeći put vidiš "Đole voli Marinu" na banderi, seti se da to nije primitivizam — to je milenijumima stara navika da čovek ne može da ćuti kad oseća nešto jako.
Čak i ako nema pergament ni papir, ima zid. Ima ugljen. Ima potrebu.
I možda se ne zna gde je nestao autor, ali zna se šta mu je bilo na duši. Zid pamti. I kad svet nestane pod pepelom — ostane rečenica... Zato pišite, čitajte, pišite... Stvarajte...