Zavisnost kao normalno stanje
Pogledajmo svakodnevicu, onu najbanalniju. Radne nedelje u kojima živimo unapred. Pravimo mentalne spiskove svega što ćemo „konačno“ uraditi za vikend, kao da je vikend neka vrsta iskupljenja. A kada vikend dođe, ili obavimo samo ono što moramo, ili ga potrošimo razmišljajući o tome koliko nam je ostalo do ponedeljka. Da li je to zavisnost od produktivnosti ili strah od neiskorišćenog vremena? Ili još gore — strah od vremena koje nema svrhu?
