Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Салајка је увек била дом за све – за староседеоце и за оне који су тек дошли. Бити Салајчанин није питање адресе у личној карти, већ стања духа. То је способност да се поздрави комшија, да се помогне у невољи, да се заједно прослави и тугује. Салајка је заједничка кућа свих нас, и као такву морамо је чувати и поштовати.
Ja sam vuk bez glasa,
al' sa pamćenjem što reži.
Zub mi ostade u mesu noći,
krv u snegu —
al’ nisam pao.
Ako studenti stanu, sistem će se vratiti u normalu, a normalno je ono protiv čega su krenuli. Opozicija neće biti taj faktor promene – ako narod stane, igra je gotova.
Salajko moja, evo me!
Ne sada.
Ne sutra.
Ali uskoro —
uskoro ćeš me gledati
kako ničem iz prašine
s prazilukom u dupetu
i osmehom na tabanima...
Кажу да је демократија у Србији као пасуљ из народне кухиње: можеш да га гледаш, али не мораш баш да верујеш да је заиста појео све што му припада. Кад човек све ово посматра трезвено, без страначке лупе и без…
