Ronin

I
Govorim tišinom teškom kao oklop,
u svetu gde šapat laži bruje jače od istine,
ja gazim po pepelu careva sa krunama od plastike
i vetar mi nož oštri na svakoj raskrsnici.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu.

II
Ne klečim pred zlatom, ne pijem iz čaša poraza,
moja lojalnost nije na prodaju – ni za carstvo ni za telo.
Nosim oči koje ne trepću pred pogubljenjem smisla,
i reč mi je teža od mača koji više ne vučem.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu.

III
Borim se s vetrenjačama koje puše znojem potplaćenih,
koplja mi krive senatori bez senke,
a svaka istina koju izgovorim
pokopa po jednog smešnog boga iz bilborda.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu.

IV
U jeziku mi krv od zakletvi koje niko nije čuo,
u šakama pepeo ideala koje drugi pale za grejanje.
Nosim lice bez maski, ali svaki moj odraz
puca na ogledalima napravljenim od reklama.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu.

V
Na tronu sveta sede deca bez ožiljaka,
ručaju paradigme dok narod jede meme.
Ja stajem pred njih sa pogledom koji ne traži dozvolu,
jer moje „ne“ zna da peva kao metak.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu.

VI
Imam hrabrost da budem sam,
a to je najskuplja uniforma u ovom cirkusu.
Oni nose maske sa diplomama,
ja hodam bos po staklu logike i još pevuckam.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu.

VII
Ne pitam za cenu kada branim čast bez trona,
ni za posledice kad istinu bacim kao molotov.
Moje bitke se ne prenose uživo –
jer bi mogle probuditi uspavane vojnike iznutra.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu.

VIII
Kad me zaborave, pisaće da sam bio lud –
jer samo lud beži iz kola koje vozi ka ambisu.
Al' ja sam znao: biti normalan danas
znači izdati ono što te čini čovekom.
Ja sam ronin što dužnost nosi kao ranu...