Pokazalo ti je sve: ožiljke, snove, krugove pod očima
i ženu koja je preživela sve svoje pogrešne izbore
Nisi dobila ono što si tražila
Ali si prestala da tražiš, jer si shvatila
Ljubav nisi pronašla — ti si od nje nastala
Devojačka soba Tražila si da te tata zagrli kao princezu da ti kaže da vrediš više od sveta Al' čuo je samo kad si bila tiha a ti si naučila da se budiš uz grč i da ti ljubav znači trud Učila si da se smeješ dok krvariš da ne smetaš kad plačeš Tražila si ljubav, a dobila ogledalo
Prva ljubav Tražila si da neko vidi tvoje rane i ne pobegne. Da se zadrži Da ti pročita misli, da ti veruje suze Al' on je video tvoje grudi pre pogleda i tvoje reči kao signal, ne kao pesmu Dao ti je obećanje, pa uzvratio tišinom Ti si ga čekala, a on je brojao druge Tražila si ljubav, a dobila ogledalo
Udaja iz nade Tražila si sigurnost, sklonište, ruku Verovala si da će vreme zalepiti pukotine da će nežnost doći posle sudbine Al' dobila si tišinu između dva ručka i muškarca koji te voli – kad ćutiš Postala si funkcija, ne duša Ponekad si govorila sama sa sobom u kupatilu Tražila si ljubav, a dobila ogledalo
Majčinstvo Tražila si da kroz dete osetiš smisao da budeš ono što nisi imala – majka Al' nisi znala da ljubav deteta nije terapija, već ogledalo I da dete vidi ono što kriješ što si zakopala pod umorom i osmesima I volelo te je baš takvu – ranjivu, nedovoljnu a ti to sebi nisi mogla oprostiti Tražila si ljubav, a dobila ogledalo
Povratak sebi Tražila si jogu, vino, more u septembru Govore o samopomoći, sestre po traumi Kupila si kristale, obrisala bivšeg pričala sebi da si dovoljna Gledala si u plafon i disala po uputstvu Ali noću ti fali neko da te pita – „Jesi li stvarno dobro?“ i da sačeka odgovor Tražila si ljubav, a dobila ogledalo
Borba s godinama Tražila si mladost u zategnutom vratu u lajkovima, u mlađim ljubavnicima Pokušavala si da prevariš vreme pogledom u nazad kao da se duša ne menja s kožom Ali tvoje oči su sve znale i niko te nije voleo zbog pameti nego zbog toga što nisi tražila ništa Tražila si ljubav, a dobila ogledalo
Na kraju dana Tražila si da te neko voli i kad nisi jaka kad nisi lepa, kad nisi nasmejana Da ostane i kad si prazna Da ti ne traži da objasniš, da samo bude tu A dobila si tišinu, jastuk, pesmu I ovu pesmu, da znaš da te neko video Tražila si ljubav, a dobila ogledalo
Ipak, nisi promašila Jer to ogledalo… bilo je jedino iskreno Pokazalo ti je sve: ožiljke, snove, krugove pod očima i ženu koja je preživela sve svoje pogrešne izbore Nisi dobila ono što si tražila Ali si prestala da tražiš, jer si shvatila Ljubav nisi pronašla — ti si od nje nastala
Zovem se Slobodan Begojev, ali većina me zna kao Begu. Rođen sam krajem decembra ’73, tačno u 1:15 iza ponoći, u Novom Sadu, na korak od Salajke, gde su svinje rovarile dvorišta, a Balašević još bio „mali od komšiluka“. Odrastao sam između kafana, knjiga i šamara života – u zemlji koje više nema, u vremenu koje ne zaboravlja.
Završio sam ekonomiju, a potom specijalizovao elektronsko poslovanje. Radio sam sve – od novinarstva do rukovodećih pozicija, a onda rešio da budem slobodan. I sloboda, ta najskuplja valuta, dovela me do pisanja ovog bloga.
Pisao sam pre nego što sam znao da pišem – rime, misli, istine koje bole i koje se ne uče u školi. Prošao sam preko 2000 knjiga pre nego što sam naučio da živim s ljudima. Ljubav me oblikovala, razočaranja mi oštrila pero, a ćerke dale snagu da ostanem čovek.
Bega bez Ega je moje mesto istine. Mesto gde se ne folira. Gde nostalgija ima ukus domaće rakije, a reči još imaju težinu. Ovde pišem o svemu što boli, inspiriše i ne da čoveku da zaspi miran – jer jedino iz nemira rađa se nešto vredno.
