Koža pamti
Gori. Peče. Puca. Koža pamti.
Zapaljene vode, ledene vode,
kipti i smrzava, para i lomi,
ali ne ispravlja pukotine.
Ne puni ponore.
Ne vraća dodire.
Bega bez Ega
Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Ознака ljubav
Srce pre svitanja
Jer neka srca ne traže reči,
ni obećanja ni zakletve —
samo da ih neko prepozna
u mraku
i ostane dovoljno dugo
da svane.
Povratak u ništa
Ali možda se nikada nisam ni vratio.
Možda sam samo duh u njenom računu.
Još jedna stavka.
Još jedan trošak.
Život koji nikada nije bio naš.
Nema me.
A moja senka tebi ne pripada
Danas kada se setim svega,
najviše me boli ono što sam dao,
i ono što nisam dobio nazad —
a ipak… ostao sam živ,
i svoj.
Ali moja senka tebi ne pripada…
ODJEDARED, DVARED
Ovo je priprema za izbore.
Predstava za sirotinju.
Još jedna obmana režima pod maskom „kulture“.
Ako se slažemo da nam je dosta obmana — onda hajde da ih razočaramo odsustvom.
Neka jedu sami svoj doručak.
Narod više ne mora.
Kako brak zapravo funkcioniše (a svi se prave da ne znaju)
Brak je najduži reality show bez isključenja kamera i bez nagrade na kraju. Pobeda je kad opstaneš, poraz je kad shvatiš da i dalje plaćaš pretplatu. Ukratko – brak funkcioniše samo zato što razvod funkcioniše skuplje.
O PIJACI DUŠA
Ako te ikad sretnem, biće to između dva sveta,
na mostu od kostiju strpljenja i vode straha;
ne traži moj profil — traži moju tišinu.
Tu sam najistinitiji, i najnedostojniji.
U sebi nosim ljubav bez adrese.
Ko te ima, taj te cima…
„Kad ljubav ne možeš rešiti srcem – pokušaj kredom.
Ja pokuš'o. Sad gledam ovu tablu i sve mi izgleda kao ljubavni derivat bez definicije.
A rezultat? Negde između ∞ i WTF.“
Pesma o nama koje ne poznajemo
Sada, kada te više nema,
i da si tu — ne bi znala gde da legneš.
Praznina je naš najbolji položaj.
Jer sad ne moramo da glumimo ljude.
A ako te ikad set povede ka meni —
znaj, ja sam ostao tamo, u tvom mraku.
Jer sam bio tamo gde ti sebe skrivaš.
Kad telo laže, a srce ćuti…
Ako neko nikada ne pita kako si – da li to zovemo ljubavlju? Ako neko ne zna kad ti srce kuca brže – da li to zovemo bliskošću? Ako se seks više ne događa, a želja ne gori – da li se još uvek zovemo parom, ili samo mirovnim ugovorom?
Jer možda ostajemo zbog straha. Straha od samoće, siromaštva, pogleda komšiluka, suđenja rodbine. Možda ostajemo jer smo se navikli na to da ništa ne osećamo, pa se plašimo osećaja. Možda ostajemo jer ne znamo kako da počnemo ponovo.
