Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Zavisnost od vikenda je kao i svaka druga – san o kratkom spasu, iluzija da će par dana izbrisati pet. I uvek ista patološka greška: misliš da će sledeći put biti bolje. Da će sledeća nedelja doneti rasterećenje, avanturu, ljubav, sunce, tišinu, život. A sledeća nedelja nosi isti obrazac. Jer nisi ti taj koji čeka vikend. Vikend čeka da ti postane jasno – da bežiš od samog sebe.
Postelja mi je polje boja bez tebe,
gde se jutro ne usudi da svane.
Na jastuku su tvoji nedovršeni odgovori
i suze koje niko ne suši.
Ne vraćaj se ako nosiš tišinu...
Ako neko nikada ne pita kako si – da li to zovemo ljubavlju? Ako neko ne zna kad ti srce kuca brže – da li to zovemo bliskošću? Ako se seks više ne događa, a želja ne gori – da li se još uvek zovemo parom, ili samo mirovnim ugovorom?
Jer možda ostajemo zbog straha. Straha od samoće, siromaštva, pogleda komšiluka, suđenja rodbine. Možda ostajemo jer smo se navikli na to da ništa ne osećamo, pa se plašimo osećaja. Možda ostajemo jer ne znamo kako da počnemo ponovo.
Jer realnost je krhka kao život, i nije stvorena da se u nju ukopaš – nego da je ponekad pustiš, pustiš kao zmaja na vetru i vidiš gde ćeš završiti. U ribi, u čorbi, u ogledalu koje ti namiguje dok toneš u kadu svojih zabluda.
Vučić ovom izjavom ne samo da krši ustavne garancije bezbednosti i jednakosti, već direktno sugeriše moć stranke da preuzme funkciju represivnog aparata. To nije samo zloupotreba političke moći – to je obesmišljavanje Ustava.
Ljudi misle da ukus za umetnost mora da bude dosledan. Kao da si političar koji ne sme da promeni mišljenje. A zapravo, što više menjaš pogled, to si bliži istini.
Na današnji dan rođen je Nikola Tesla – čovek koji je čovečanstvu ponudio zvezde, a zauzvrat dobio senku. Nije tražio bogatstvo, već proboj. Nije želeo slavu, već rešenja. Nije gledao kako da kapitalizuje znanje, već kako da ga pokloni. U…
Zato, veseli se srpski rode,
bliži se kraj sistema:
Ćacilend u očin ode,
a sad` se i Vučić sprema,
to nije dilema...
Brak nije dokaz zrelosti. Brak je okruženje u kom zrelost može da se dogodi – ali i da zauvek izostane. Zreo nisi kad te nazovu mužem. Zreo si kad žena pored tebe može da diše. Kad ne mora da glumi ni sreću ni zahvalnost. Kad ne mora da hoda po prstima oko tvog ega. Zreo si kad znaš da nisi centar sveta, već deo nečijeg života – i da to zahteva rad, a ne samo prisustvo.
NDH je jedina država Evrope koja je organizovala logor smrti za decu. Jedina. I to nije tema debate – to je sramni istorijski činjenik koji mnogi danas pokušavaju da precrtaju, relativizuju, rebrendiraju u „složene okolnosti rata“. Ne. To nije bila složenost. To je bila svesna odluka da se drugi zbrišu.