Jebeno vreme za buđenje: Anatomija jednog potrošača
Kada si poslednji put rekao: „Neću to da kupim jer mi ne treba“?
Kada si ugasio telefon na 24h?
Kada si sumnjao u ono što svi veruju?
Mi smo generacija koja gugla „kako da budem srećan“, dok u pozadini aplikacije preslušavaju naš očaj i nude ga kao targetiranu reklamu. Submisivnost je postala lifestyle. Ne talasaj. Ćuti. Smej se. Plati na rate. Sloboda? Sloboda je postala rezervisana za one koji imaju vremena da o njoj misle.
Dobrodošli u svet gde vas algoritam zna bolje nego sopstvena majka. Gde vam prodaju čokoladicu da popunite emotivnu rupu, a zatim aplikaciju da skinete kilograme koje ste zbog nje nabacili. Svet u kojem svaki problem ima rešenje – ali samo ako ga možete platiti. Danas se optimizam ne gradi, on se pakuje. U reklami od 30 sekundi. U motivacionom citatu na Instagramu. U filteru koji briše bore stvarnosti. "Biće bolje" – kažeš sebi dok ti iskoči reklama za kurs samopomoći od 1999 dinara. A ti? Klikneš. Jer još uvek veruješ da se sreća može naučiti. Na brzom kursu. Uz diplomu. Ali istina? Sreća nije klik. Sreća je otpor. A optimizam – luksuz onih koji nisu probuđeni.
BROJKE (KOJE BOLJE BOLE NEGO PESME)
- Prosečan Amerikanac je svakodnevno izložen između 6.000 i 10.000 reklama. U Srbiji taj broj nije manji – samo je siromašniji. - Ljudi u Srbiji troše u proseku preko 30% mesečnih prihoda na dugove, a zaduženost raste 14% godišnje. - Prema istraživanju sa Harvarda, više od 70% kupovina nije plansko – već impulsno, izazvano emocionalnim okidačima. - Psihološki eksperiment (2018) je pokazao da ljudi osećaju "privremeno zadovoljstvo" nakon kupovine, ali se ono gasi u roku od 23 minuta. - Ljudi imaju u proseku 300 predmeta u kući koje nisu koristili više od godinu dana. To su stvari koje nismo kupili – već kupile nas.
SUBMISIVNOST KAO DEFAULT POSTAVKA
Kada si poslednji put rekao: „Neću to da kupim jer mi ne treba“? Kada si ugasio telefon na 24h? Kada si sumnjao u ono što svi veruju? Mi smo generacija koja gugla „kako da budem srećan“, dok u pozadini aplikacije preslušavaju naš očaj i nude ga kao targetiranu reklamu. Submisivnost je postala lifestyle. Ne talasaj. Ćuti. Smej se. Plati na rate. Sloboda? Sloboda je postala rezervisana za one koji imaju vremena da o njoj misle.
Mi ostali – radimo, kupujemo i ćutimo.
LIRIKA I BES
Mi smo deca banera, poklonici popusta, korisnici koji misle da su ljudi. Kupujemo identitet. Zamotavamo prazninu u kese. Plaćamo da se zaboravimo.
Revolucija je ukinuta – zbog lošeg ROI-ja. Otpor je nestao – nije imao engagement. Sloboda je skupa – ne ulazi u akciju.
JEBENO JE VREME ZA BUĐENJE
Pesimista u ovom svetu nije negativac. On je analitičar stvarnosti. On zna da lajkovima ne rešavaš kredit. Da manifestacijom ne brišeš dug. Da joga neće zaustaviti pljačku.
On ne veruje u bolje sutra – već u bolje danas, koje se ne može kupiti. Jer istina je: ni kapitalizam više ne zna koga prodaje kome. Jer svi smo mi potrošači. I roba. I reklamna meta.
Ali nije kraj. Ne još.
Kada prestaneš da veruješ da ti nešto fali, sistem se trese. Kada odlučiš da ne kupiš, svetlo se pali. Kada shvatiš da si dovoljno – počinješ da vidiš.
ZATO: Skini ružičaste naočare. Upali pesimizam – kao filter realnosti. I umesto da klikneš „dodaj u korpu“ – klikni u sebi ono davno: „NE!“
Ne sistemu! Ne zabludi! Ne opseni! Ne sopstvenom robovanju!
Jer jebeno je vreme da prestaneš da budeš korisnik. I da počneš da budeš – čovek.
Zovem se Slobodan Begojev, ali većina me zna kao Begu. Rođen sam krajem decembra ’73, tačno u 1:15 iza ponoći, u Novom Sadu, na korak od Salajke, gde su svinje rovarile dvorišta, a Balašević još bio „mali od komšiluka“. Odrastao sam između kafana, knjiga i šamara života – u zemlji koje više nema, u vremenu koje ne zaboravlja.
Završio sam ekonomiju, a potom specijalizovao elektronsko poslovanje. Radio sam sve – od novinarstva do rukovodećih pozicija, a onda rešio da budem slobodan. I sloboda, ta najskuplja valuta, dovela me do pisanja ovog bloga.
Pisao sam pre nego što sam znao da pišem – rime, misli, istine koje bole i koje se ne uče u školi. Prošao sam preko 2000 knjiga pre nego što sam naučio da živim s ljudima. Ljubav me oblikovala, razočaranja mi oštrila pero, a ćerke dale snagu da ostanem čovek.
Bega bez Ega je moje mesto istine. Mesto gde se ne folira. Gde nostalgija ima ukus domaće rakije, a reči još imaju težinu. Ovde pišem o svemu što boli, inspiriše i ne da čoveku da zaspi miran – jer jedino iz nemira rađa se nešto vredno.
