U stočarstvu ne postoji dilema: konj Veselko služi da izmori kobilu pre parenja. Da potroši njen otpor, da odradi posao koji niko drugi neće, kako bi onaj „važan“ kasnije imao čist teren. Veselko se ne pamti. Njegova uloga završava se onog trenutka kada više nema snage.
U ljudskom društvu, Veselko se zove „dobar čovek“.
To je onaj kolega koji uvek pokriva tuđe greške. Koji ostaje duže jer „nije mu teško“. Koji zna posao bolje od šefa, ali nikada neće biti šef, jer je previše koristan tu gde jeste. Njegova nagrada nije napredovanje, nego još obaveza. Kad se pobuni, kažu mu da dramatizuje. Kad ćuti, smatra se da je saglasan.
U prijateljstvima, Veselko je psiholog bez diplome. Uvek dostupan, uvek strpljiv, uvek spreman da sluša. Godinama upija tuđe lomove, razvode, krize identiteta. Kad on jednom kaže da mu nije dobro, odgovor je brz: „Ajde, proći će.“ Jer Veselko ne sme da padne. Ako padne, sistem ostaje bez oslonca.
U porodici, Veselko je „najstabilniji“. Onaj koji ne pravi probleme. Koji ćuti da ne bi uznemirio druge. Koji se podrazumeva. Njegov umor se ne priznaje jer „uvek je on bio jak“. Njegove granice se ne poštuju jer ih nikad nije glasno postavio.
U emotivnim odnosima, Veselko je najčešće priprema. On vraća poverenje, popravlja štetu koju su drugi napravili, uči strpljenju i razumevanju. A onda, kad dođe vreme za ozbiljnu odluku, partner ode „nekome ko je spremniji“. Veselko ostaje lek, ali nikad cilj. Uvek prelazna faza.
I uvek ista racionalizacija:
„Ti to možeš da izdržiš.“
To je najopasnija rečenica koju društvo izgovara. Jer ona opravdava eksploataciju pod maskom komplimenta. Snaga se pretvara u obavezu. Empatija u resurs. Dobrota u radnu snagu.
Istina je jednostavna i neprijatna:
društvo ne voli jake ljude. Društvo ih koristi.
Dok vuku – neprimećeni su.
Kad stanu – postaju problem.
Konj Veselko ne sagori spektakularno. On se ne raspada javno. On samo jednog dana postane prazan, ciničan ili nestane. A tada se svi čude: „Šta mu bi?“ Ništa mu nije bilo. Samo je predugo bio koristan.
Zato ovaj tekst nije apel.
Nije molba.
Nije ni ispovest.
Ovo je NE.
NE prekovremenom koji se podrazumeva.
NE prijateljstvu koje postoji samo kad slušaš.
NE odnosima u kojima si faza, a ne izbor.
NE porodici koja tvoju tišinu tumači kao snagu.
NE sistemu koji te voli samo dok vučeš.
Konj Veselko ne mora da se objašnjava.
Ne mora da se pravda.
Ne mora više nikoga da priprema.
Danas Veselko kaže NE.
I prvi put – ne umire niko drugi osim lažne slike o njemu.
