Oblici što dišu tamu
Srce ne objašnjava.
Ono pokazuje.
U šest ujutru
svet još ćuti.
Senke se vraćaju sebi.
Dan stoji otvoren.
Ne traži savršenstvo.
Traži prisustvo.
Bega bez Ega
Misli koje ne stanu u status, a ni u tišinu...
Ознака bega
Čovek koji vodi svoj mrak
I kad se sve sabere, kad se skinu slojevi ponosa, straha i glume, ostane samo jedno pitanje: da li si uspeo da nadvladaš sebe bar za širinu dlana? Ako jesi, onda si već pobedio sve što je pokušalo da te pojede. Svet ne čuva dobrota, svet čuva čovek koji je dovoljno hrabar da svoj mrak drži na svetlu, da ga prizna i da ga svaki dan ponovo savladava. To je jedina pobeda koja se računa — i jedina sloboda koja zaista vredi.
Samotno drvo – zen priča
Miris je bio blag, ukus jednostavan, ali posle prvog zalogaja osetio je nešto što je zaboravio: da svet nije uvek protiv njega.
Da postoje stvari koje daju, iako ništa ne traže.
Kad je ustao i pošao dalje, drvo mu se nije zahvalilo.
A moja senka tebi ne pripada
Danas kada se setim svega,
najviše me boli ono što sam dao,
i ono što nisam dobio nazad —
a ipak… ostao sam živ,
i svoj.
Ali moja senka tebi ne pripada…
Ne uklapam se u nameštaj
I kada je došao trenutak da prestaneš da se savijaš, da ponovo zauzmeš punu visinu, punu širinu, punu dimenziju svoje misli — svet koji te je voleo samo u sklopljenoj verziji, nije znao šta da radi sa tobom.
A u meni…
Kad se sve utiša, čujem kako stojim
stub bez krova, vrata bez sobe
učim da dišem bez prevoda
brojim sebe bez svedoka
A u meni — noć bez adrese...
Ti si…
Ako me pronađeš, ne zovi po imenu.
Ja sam ono što je ćutalo s tobom.
Ja sam vetar kroz tvoju kosu što luta.
Ti si izgubljena polovina mog daha...
RECEPT letnji
Svako jelo možeš napraviti na dva načina – sa ljubavlju ili preko kurca. Ja drugi nisam probao. I neću. Jer kuvaš da se pamti – ne da se preživi. Ovo je boranija, kakva mora da bude!
Žudim, dakle postojim…
Život kao slagalica bez završne slike,
jer nikad nije bila ni nacrtana.
Kupujemo vreme za valute pažnje,
prodajemo snove za priznanje koje hladi.
A dan kad sve postigneš – najtiši je dan.
Tišina tada ima težinu čitavog univerzuma...
Jer žudnja uvek ostaje gladna...
Ulice bez broja
svaki put kad pogledam u prošlost,
vidim samo sve što sam propustio,
ali ništa ne žalim, jer u žaljenju nema mesta
za sve ono što sam zapravo želeo.
...i tako je svaki dan.
