Kažu da je brak sveta institucija. Ja bih pre rekao – institucija zatvorenog tipa. Ljubav, cveće, svadbeni orkestar – sve to traje do prvog računa za struju i prve rasprave oko toga ko će izneti đubre. U teoriji brak je ugovor između dvoje ljudi, u praksi – sporazum sa mnogo fusnota koje niko ne čita. Ako vam još nije jasno kako ta mašina radi, evo kratkog vodiča:
Brak funkcioniše tako što se dvoje ljudi dogovore da jedno uvek bude u pravu, a drugo je muž.
Brak je kao Wi-Fi – spolja signal jak, a unutra stalno puca veza.
Brak funkcioniše kad žena pamti sve, a muž se pravi da ništa ne pamti.
Brak = ljubav + kredit + deca. Ukratko: trajna ucena.
Brak je kao Netflix nalog – neko uvek bira seriju, drugi se samo pravi da gleda.
Brak funkcioniše jer muž ima poslednju reč: „U redu, draga.“
„Idem s drugarima“ u braku znači: „Idem da ti dignem pritisak.“
Brak je čista fizika: sve što krene uzbrdo (strast), završi nizbrdo (računi).
Brak funkcioniše jer se ne razumeju – ali se finansijski isplati da ostanu zajedno.
Brak je kao auto bez servisa – ide dok ne crkneš na pola puta.
Brak je najduži reality show bez isključenja kamera i bez nagrade na kraju. Pobeda je kad opstaneš, poraz je kad shvatiš da i dalje plaćaš pretplatu. Ukratko – brak funkcioniše samo zato što razvod funkcioniše skuplje.
