Koža pamti

Koža pamti dodire kao kamen u reci,
čuva ih pod korom, pod senkom prošlosti.
Kad nestane ruka, kad utihne glas,
očuvaju se samo tragovi, brazde, ožiljci.

Koža pamti dodire kao odložene presude.
Svaka čestica tela šapuće: gde si bio?
Gde si bio dok su ruke bežale,
dok su vetrovi šibali prazninu?

Gde su nestale ruke koje nisu bolele?
Gde su zagrljaji bez eksera?
Gde su usne koje nisu bile oštrica,
i dlanovi koji nisu goreli?

Bolje je dobiti dobrih batina
nego na koži da se stvori patina.

Boden. Dran. Soljen. Preklan.
Koža pamti eksere pre nego cveće.
Koža pamti bodeže pre nego prste.
Koža pamti da je bila samo koža,
a ne mapa ljubavi.

Gori. Peče. Puca. Koža pamti.
Zapaljene vode, ledene vode,
kipti i smrzava, para i lomi,
ali ne ispravlja pukotine.
Ne puni ponore.
Ne vraća dodire.

Maj mesec nije došao.
Maj me nije zvao.
Deca su gađala kamenjem.
Prijatelji zveknuli.

Bolje je dobiti dobrih batina
nego na koži da se stvori patina.

I dok u kutiji leži prašnjava igračka,
na rubu zaborava, na ivici smeća,
čeka da je ruka podigne,
da joj dah vrati ime.

Ali ruka ne dolazi.
Ali reč ne dolazi.

Samo muzika, droga i čokolada.
Samo ćutanje.
Koža pamti.
Koža pamti.

Bolje je dobiti dobrih batina
nego na koži da se stvori patina.

Kad dođu ruke da dotaknu,
naći će prah, rane i pepeo.
Kad dođe glas da me prizove,
naći će tišinu, ugašenu vatru.

Jer koža pamti, ali srce ne čeka.
Jer dodiri kasne, a bol ostaje.
Kad dođu da me probude,
naći će samo senku što se rastače.

Bolje je dobiti dobrih batina
nego na koži da se stvori patina...