B.E.G.A.

B.E.G.A.

O meni Zovem se Slobodan Begojev, ali većina me zna kao Begu. Rođen sam krajem decembra ’73, tačno u 1:15 iza ponoći, u Novom Sadu, na korak od Salajke, gde su svinje rovarile dvorišta, a Balašević još bio „mali od komšiluka“. Odrastao sam između kafana, knjiga i šamara života – u zemlji koje više nema, u vremenu koje ne zaboravlja. Završio sam ekonomiju, a potom specijalizovao elektronsko poslovanje. Radio sam sve – od novinarstva do rukovodećih pozicija, a onda rešio da budem slobodan. I sloboda, ta najskuplja valuta, dovela me do pisanja ovog bloga. Pisao sam pre nego što sam znao da pišem – rime, misli, istine koje bole i koje se ne uče u školi. Prošao sam preko 2000 knjiga pre nego što sam naučio da živim s ljudima. Ljubav me oblikovala, razočaranja mi oštrila pero, a ćerke dale snagu da ostanem čovek. Bega bez Ega je moje mesto istine. Mesto gde se ne folira. Gde nostalgija ima ukus domaće rakije, a reči još imaju težinu. Ovde pišem o svemu što boli, inspiriše i ne da čoveku da zaspi miran – jer jedino iz nemira rađa se nešto vredno.
  • Joined: 24/04/2025
  • Articles: 77
  • Comments: 1

Ona kaže: ‘Muškarci su svinje.’ Mi kažemo: ‘Svi imamo štalu. Neko drži svinje – neko se s njima mazi.’

U tom haosu zahteva i pravila, stid i tajna postaju saputnici. Žene kriju, ne zato što su lažljive, već zato što su preživele. Kriju da ne bi bile povređene, označene, odbačene. Kriju da ne bi izgubile poziciju, ljubav, posao ili kontrolu. Kriju jer svet ne voli žensku iskrenost ako nije servirana uz šarm i filter. A najviše kriju – same od sebe.

rr

Ako si žena i ovo čitaš, možda si osetila olakšanje, možda gađenje, možda si se prepoznala ili zapanjila. Ako si muškarac – sad znaš više. Ali znaj: ni jedna žena nije svetica. I ne treba da bude. Jer kad bi svet znao šta sve žena nosi, ne bi je nikad više pitao da se smeje – već bi kleknuo i zahvalio joj što još uvek uopšte želi da bude sa bilo kim od nas. I ne, muškarci nisu gori. Žene samo bolje kriju. A kriju i da prduškaju, prde i puvaju. I onda se smeju kad to čuju od muškaraca, iako iste melodije ...

Inicijacija 1984

Nisam više bio isti. Postao sam portal, prijemnik, odašiljač. Nešto u meni se pomerilo i nikada se više nije vratilo nazad. Bio sam ja — ali drugačiji ja. I da toga nije bilo, verovatno bih i dalje bio ja, ali ne onaj koji sada piše. Ne onaj koji sada sluša tišinu dok ispod nje pulsira nešto dublje.

Pesma o nama koje ne poznajemo

Sada, kada te više nema,
i da si tu — ne bi znala gde da legneš.
Praznina je naš najbolji položaj.
Jer sad ne moramo da glumimo ljude.
A ako te ikad set povede ka meni —
znaj, ja sam ostao tamo, u tvom mraku.
Jer sam bio tamo gde ti sebe skrivaš.

Jebeno vreme za buđenje: Anatomija jednog potrošača

Kada si poslednji put rekao: „Neću to da kupim jer mi ne treba“?
Kada si ugasio telefon na 24h?
Kada si sumnjao u ono što svi veruju?
Mi smo generacija koja gugla „kako da budem srećan“, dok u pozadini aplikacije preslušavaju naš očaj i nude ga kao targetiranu reklamu. Submisivnost je postala lifestyle. Ne talasaj. Ćuti. Smej se. Plati na rate. Sloboda? Sloboda je postala rezervisana za one koji imaju vremena da o njoj misle.

Mi ostali – radimo, kupujemo i ćutimo.