Podržaću – i finansijski i marketinški – svaku listu ili građansku inicijativu koja se bude zalagala za sledeće: da Salajka, jedna od najstarijih i najživljih četvrti Novog Sada, dobije sportsku halu i autentični kulturni centar. Ne kroz megalomaniju, ne kroz korupciju, već kroz zajednički rad i precizno vođstvo ljudi poput Danila Vuksanovića.
I. SPORTSKA HALA NA MESTU CRVENOG TERENA
Crveni teren nije samo ogoljeni prostor – to je mesto koje su pamtila kolena generacija. Tu se igralo, gubilo, dobijalo, zaljubljivalo, odrastalo. Tu je Salajka disala.
Zato predlažem da se baš na tom mestu izgradi savremena sportska hala, prilagođena životu kakav živimo:
– Zimi zatvorena, sa grejanjem i sigurnim uslovima za treninge i utakmice.
– Leti otvorena – konstrukcija sa stranicama koje se podižu kao tende, da vetar i sunce slobodno cirkulišu.
– Multifunkcionalna: za rukomet, mali fudbal, košarku, rekreaciju, školske časove fizičkog, ali i za turnire, letnje kampove i lokalne sportske dane.
To nije san – to je potreba. I obaveza prema svima koji su odrasli u patikama i sa loptom pod miškom. Niko da se ne ugradi, niko da ne zine na tender. Grad da da zemljište, mi ćemo organizovati sve drugo.
II. KULTURNI CENTAR U ŠULCOVOM MLINU I OKOLINI
Šulcov mlin, podignut 1919. godine, još stoji. Umoran, ali ne zaboravljen. Taj prostor, zajedno sa desetinama napuštenih objekata u njegovoj okolini – bivšim magacinima, radionicama, kotlarnicama i skladištima – čini potencijal kakav nema nijedan deo grada.
Pod rukovodstvom Danila Vuksanovića i ljudi od struke, Salajka bi mogla dobiti centar umetnosti i zanata. Ne za fiktivne NVO projekte, ne za sektorske performanse, ne za islužene političare. Već za mlade umetnike, stvaraoce, zanatlije i svu decu ovog grada kojoj treba alat, mentor i prostor.
– Uređeni ateljei: za vajare, slikare, keramičare, stolare, krojače, muzičare.
– Bina sa bioskopskim platnom i ozvučenjem: za probe, koncerte, javne časove, projekcije.
– Uređen dvorišni prostor: za radionice, vašare, seminare, druženja.
Da stariji muzičari podučavaju mlade. Da deca imaju gde da nauče da naprave, a ne samo da kliknu. Da Salajka bude rasadnik – i talenta, i zdravog duha.
Realizacija?
Neka komisija koju bi okupio Danilo napravi elaborat: kvadratura, stanje objekata, procena ulaganja, plan fazne rekonstrukcije. Sve pod lupom javnosti. Transparentno, pametno, dugoročno.
Znam da većina više ne veruje.
Znam da su mnogi digli ruke – imaju svoja decu, unuke, kredite, račune. Ali ja nisam. Jer nisam zaboravio da je 1998. DS obećao halu, a pokušali su da nam sruše Almaško groblje. Halu su dali Klisi. Nama su ostavili tihu kapitulaciju. Za svaki dinar koji smo dobili za bilo koju manfistaciju, nekome je džep išlo 2. Znam, budala sam jer ne umem da kradem jer nemam tu potrebu. Ali ako jednog dana progovorim, mnogima neće pomoći ne stent već toplovod...
Mene nisu umirili.
Imam krv koju ni ovo srce ne može da pumpa bez borbe. Dok mi se diže – dizaću i revolucije. Kad padne – jurišaću na rovove birokratije.
Ako nam se više ništa ne desi u životu – neka barem deci ostane hala. I neka svetla u Šulcovom mlinu gore. A unutra neka odzvanja glas i instrumenti nekih mladih koji stvaraju, a da ne mole, kao što smo mi molili. Jer umetnost je uvek preživljavala – ili zahvaljujući velikim mecenama, ili hrabrosti države. Hajde da sada preživi zahvaljujući nama.
Salajka to može.
Samo mora da zna – da nije kraj uvek na kraju. Nekad je kraj početak. Da li kist, da li lopta, nije bitno kada se iz kvantiteta krene u kvalitet.
ZA SALAJKU KOJA DIŠE PUNIM PLUĆIMA – DVE VIZIJE, JEDAN CILJ
Salajka to može.
Samo mora da zna – da nije kraj uvek na kraju. Nekad je kraj početak. Da li kist, da li lopta, nije bitno kada se iz kvantiteta krene u kvalitet.
