Godina koja odlazi nije bila laka.
Bila je teška, bučna, nepravedna i umorna.
Godina u kojoj smo previše puta ćutali kad smo morali da govorimo, i govorili kad je već bilo kasno.
Godina u kojoj su nas učili da se naviknemo na nenormalno,
da prihvatimo malo kao dovoljno i da se pravimo da je sve u redu jer „uvek može gore“. Videli smo kako se istina relativizuje,
kako se obraz ponižava, kako se znanje sklanja u stranu da ne smeta, a poštenje proglašava naivnošću.
Videli smo kako se narod deli, kako se ljudi svađaju oko mrvice dok se hleb odnosi čitav. Ali videli smo i nešto drugo. Videli smo da još nismo umrli iznutra. Da ima ljudi koji ne pristaju. Koji pamte. Koji se ne prodaju za mir u kući, niti za tapšanje po ramenu.
I to je jedina stvar zbog koje ova godina ipak vredi sećanja.
U novu godinu ne treba da uđemo sa željama, nego sa obavezama.
Za narod i državu moramo da uradimo ono što smo dugo odlagali:
da prestanemo da ćutimo kad se laže,
da prestanemo da se sklanjamo kad se krade,
da prestanemo da se mirimo sa nepravdom samo zato što „nije do nas“.
Država nisu oni gore. Država smo mi dole, kad se uspravimo. Moramo da vratimo smisao rečima kao što su odgovornost, solidarnost, znanje, dostojanstvo.
Da se ponovo dogovorimo oko elementarnih stvari:
da lopov nije snalažljiv,
da laž nije politika,
da nasilje nije karakter,
i da sloboda nije poklon, nego obaveza.
A svako od nas, za sebe, mora da uradi još teži deo.
Da prestane da laže sebe.
Da prestane da se pravi manji nego što jeste
ili veći nego što zaslužuje.
Da pogleda gde je ćutao, gde je okretao glavu,
gde je birao lakše umesto ispravno.
Da nauči da kaže „ne“ — i drugima i sebi.
Da čuva zdravlje, jer bez njega nema ni borbe ni radosti.
Da čuva ljude koji vrede,
a da se bez griže savesti udalji od onih koji ga vuku na dno.
Da ne troši život na dokazivanje onima koji nikada nisu imali nameru da razumeju. Nova godina neće biti bolja sama od sebe.
Biće onakva kakvi budemo mi.
Ako budemo hrabriji — biće hrabrija.
Ako budemo pošteniji — biće podnošljivija.
Ako budemo ćutali — biće ista kao ova, samo starija.
Zato vam ne želim sreću.
Sreća je kratka i nepouzdana.
Želim vam snagu da izdržite, razum da ne poludite i obraz da se ujutru pogledate u ogledalo bez spuštenih očiju. Ako to uspemo —
nova godina će već sama doći na svoje mesto.
Srećna vam bila.
Ako se za nju izborimo.
